Министар правде и државне управе Никола Селаковић у празничном интервјуу за Телеграф сумира урађено у години која је за нама, истиче шта је то на чему још треба да се ради да би Србија постала модерна земља у Европској унији, чијем чланству се нада у 2020. години, али функционер Српске напредне странке није заобишао да прокоментарише нагли раст напредњака, све већу подршку грађана Александру Вучићу и могућност ванредних избора. Телеграф интервју : Да сумирамо 2013. годину, шта је то урађено у Вашем ресору, а на шта сте поносни и шта би још требало да се уради? - Министарство правде и државне управе кренуло је крупним корацима у решавање горућих проблема у српском правосуђу који су се гомилали не само последњих неколико година, већ можемо слободно рећи, и деценија. Средином 2013. године Парламент је усвојио две изузетно важне националне стратегије – Националну стратегију реформе правосуђа за период од 2013. до 2018. и Националну стратегију за борбу против корупције. Да су циљеви и мере које стратегије прописују, добро дефинисани, показују коментари и мишљења која смо добили у Бриселу након завршетка експланаторног и билатералног скрининга за Поглавље 23. Упоредо са израдом стратегија, Министарство је имало интезивну законописну активност. Урађени су нови закони, као што су Закон о одузимању имовине и Закон о прекршајима, али и измењени изузетно битни постојећи закони. Пре свега мислим на сет четири правосудна закона – о уређењу судова, уређењу јавних тужилаштава, о судијама, и наравно закон који је највише привукао пажњ грађана, а то је Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, односно о мрежи судова. Ове измене допринеће бољој ефикасности целог правосудног система. У скупштинској процедури се налазе и предлози закона о изменама и допунама Закона о државним службеницима и Закона о државној управи, Закона о националним саветима националних мањина, као и предлог новог Закона о општем управном поступку. Крајем 2013. Влада је усвојила и Стратегију развоја система извршења кривичних санкција 2013-2020, док су предлози Закона о извршењу кривичних санкција и Закона о пробацији завршени и ускоро ће и они бити прослеђени Влади Србије на усвајање. Очекујемо да ћемо почетком 2014. године Влади проследи и измене и допуне Закона о парничном поступку и Закона о ванпарничном поступку чија је израда текстова готова и чека се само још експертиза Европске комисије. На сајту Министарства правде и државне управе грађани се могу упознати са нацртима закона који су још увек на јавној расправи – о заштити узбуњивача, медијацији, бесплатној правној помоћи, као и Закона о правобранилаштву. Такође, радне групе Министарства правде и државне управе интезивно раде на нацртима измена и допуна закона о Високом савету судства и Државном већу тужилаца, као и на изменама и допунама Закона о малолетним извршиоцима кривичних дела. Истакао бих да Министарство улаже велике напоре како би се обезбедили сви потребни услови за отпочињање примене Закона о јавним бележницима од 1. септембра 2014. године. У 2013. години добили смо број од преко 100 кандидата, тачније 132, који су положили јавно-бележнички испит, и тако стекли услове за формирање Коморе јавних бележника, што је један од предуслова, како би нотарски систем заживео у Србији. Ове године изабрано је и првих сталних седам председника судова републичког и апелационог ранга. Можда то грађанима звучи као безначајна ствар, али је изузетно важно за добро функционисање суда. Знате, четири године правосуђе је било у тзв. в. ф. стању. Судови су били без свог руководиоца. Без некога ко ће управљати судом и пратити рад судија. Када имате судију који има више десетина предмета старих више од пет година, председник суда је тај који треба да види шта ту није у реду. Да ли је тај судија превише оптерећен или није у стању да ради тај посао. Верујем да ће у наредној години и судови нижег ранга добити своје председнике, што ће веома утицати на ефикасност њиховог рада. Са друге стране, један од приоритета Министарства правде и државне управе било је и јачање правосудне инфраструктуре. У току протекле године успели смо да из сопствених средстава, али и уз помоћ међународних пројеката, ојачамо капацитете затвора у Србији. Реновирана су два блока Окружног затвора у Београду и један у Специјалној затворској болници. Најстарији павиљон у Казнено-поправном заводу у Нишу коначно је у потпуности обновљен, а уз помоћ ЕУ прошле године је изграђено, а ове године и усељено осам нових павиљона ВП Дома у Крушевцу. Отворене су још три нове кацеларије за алтернативне санкције, тако да на крају 2013. године ради њих десет. Почетак 2014. године обележиће отварање још шест нових канцеларија, у градовима са којима је већ потписан Меморандум о сарадњи. За 22. јануар заказано је потписивање Меморандума са још девет градова и општина, чиме ће Србија испунити задати циљ од 25 канцеларија, односно да на подручју сваког Вишег суда буде по једна. Телеграф интервју : Србија је, коначно, добила датум за отпочињање преговора о чланству у ЕУ, да ли мислите да је реално да 2020. године постанемо и чланица Уније? - Србија је уложила велике напоре за добијање датума. Ова Влада преузела је на себе терет и кренула у решавање проблема који су гурани под тепих годинама уназад. Повела је бескомпромисну борбу против корупције и урадила нешто што ниједна Влада пре ове није – започела дијалог са Приштином. Са друге стране, реформски потези који су, пре свега, повучени у области правосуђа и владавине права, похваљени су од стране представника ЕУ. Србија је на добром курсу и верујем да има велике шансе да постане прва следећа чланица ЕУ. Да ли ће се то догодити за пет, шест или десет година, то највише зависи од нас самих. Знате, у поређењу са другим земљама које су прошле процес приступања, положај Србије доста је другачији. Европа вам више не тражи само да своје законе, прописе и процедуре усагласите са правним тековинама ЕУ. Она данас од вас тражи конкретне резултате примене свега тога. Какви ће резултати бити “на терену“, то искључиво зависи од рада свих нас. Телеграф интервју : Да ли је српско правосуђе спремно да одговори на све захтеве из Брисела и шта је оно на чему још морамо да радимо? - Добили смо добре оцене Европске комисије након завршетка скрининга. Уређујемо законе, донели смо стратегије и акционе планове и оно што је најважније – почели смо да их спроводимо. Без њихове доследне примене, све то је само парче папира. У наредном периоду највише се морамо посветити управо спровођењу поменутих стратегија и примени закона. Без тога неће бити конретних резултата. Телеграф интервју : Нова мрежа судова почела је да функционише 1. јануара 2014. Број основних судова повећао се са 34. на 66., а јавних тужилаштава на 58. Шта то конкретно значи? - Постојећа мрежа судова која је усвојена 2009. имала је доста мањкавости. Правосуђе нам се у протекле 4 године претворило у “путујућу правду“. Грађани су морали да прелазе по више десетина километара како би остварили своје право на суду, право које им је Уставом загарантовано. Путовање судија из места где живе до места где раде створило је нерационално велике трошкове у државном буџету. Нова мрежа судова и јавних тужилаштава заснована је на принципу рационалности и равномерном приступу правди свим грађанима. Узмимо на пример подручје Основног суда и Вишег суда у Новом Саду. Они су према старој мрежи судова покривали територију од десет општина и једног града са преко 600.000 становника и можемо слободно да кажемо да су били други по оптерећености у Србији. Сада ће становници Бечеја, Врбаса и Бачке Паланке имати свој суд, и неће морати да иду до Новог Сада. Негде су се промениле и надлежности Апелационих судова, па ће Основни суд из Панчева бити под Апелационим судом у Београду, односно људи ће сада путовати 17км до Београда, а не преко 100км до Новог Сада, као до сада. Дакле, у свим случајевима водили смо рачуна да са једне стране омогућимо грађанима једнаку доступност суду, али са друге да вратимо суд у она места у којима заиста има потребе и тако додатно не оптеретимо државни буџет. Телеграф интервју : Шта још треба да се уради да правосуђе у Србији постане ефикасно, а не да нам се појављују случајеви из 1996. године где суд још није донео пресуде? - Примена закона и јачање правосудних институција које ће доследно спроводити усвојене стратегије је сигуран пут ка решавању проблема у правосуђу. Један од првих корака који ће допринети смањењу трајања судског поступка јесте и нова одредба Закона о судовима, која омогућава грађанину да поднесе жалбу непосредно вишем суду уколико сматра да му је повређено право на суђење у разумном року. Ако се утврди да је поступак неосновано дуго трајао, виши суд ће прописати време за које се случај мора решити, а грађанин ће имати право да наплати одштету од државе, али ће тај трошак сносити сам суд. Правосуђе неће бити добро ако у њему имате судије који неке предмете у првом степену без јасног образложења “вуку“ више од десет година. Такође, испитаће ће се ко сноси одговорност за толико трајање поступка и уколико се испостави да је судија направио пропуст, онда он мора сносити неку врсту санкције. Оно чему ће се институције као што су Високи савет судства и Државно веће тужилаца посветити у наредним периоду, јесте јачање механизама за утврђивање одговорности носилаца правосудних функција. Судија мора бити независтан у своме раду, али са друге стране он мора сносити одговорност за своја дела и не сме довести у питању интегритет институције у којој ради. Још један од горућих проблема у српском правосуђу јесте непостојање уједначене судске праксе, односно правне предвидивости. То пре свега погађа развој привреде и стране инвеститоре. Стратегија реформе правосуђа 2013-2018. препознала је овај проблем, а као једно од решења види објављивање свих пресуда сваког суда на њиховом сајту, што ће допринети изналажењу типских решења за исте врсте спорова. Телеграф интервју : Исражне радње о 24 спорне приватизације су завршене. Да ли можете да гарантујете да ће грађани Србије на тим случајевима моћи да виде модерно, праведно и ефилкасно судство? - Случајеви у вези са “24 спорне приватизације“ биће велики испит за цело правосуђе. Верујем да ће судови и тужилаштва урадити свој део посла и да ће грађани Србије добити судски епилог, који се неће чекати деценијама, као што је то било у поједним случајевим до сада. Телеграф интервју : У 2013. години забележене су тектонске промене на пољу унутрашње политике. СНС бележи константан раст и Александар Вучић готово целу годину држи проценат подршке народа изнад 45 одсто, што је једино пошло за руком Слободану Милошевићу да ту подршку држи 1991. године, како то коментаришете? - Грађани Србије су у Српској напредној странци и Александру Вучићу препознали једну нову врсту енергије, која се огледа у нади да у овој земљи, којом су многи промарширали остављајући само празне буџете и сиромашан народ, постоји неко ко ће заиста бити способан да врати Србију на прави колосек. Препознали су нови начин вођења политике у којој се држи реч и обећање а закон поштује, у којој се нико не подцењује, а интерес грађана је врховни циљ. Резултати недавних локалних избора у појединим градовима и општинама у Србији, најбоље показују да поверење у СНС из дана у дан расте, али не на основу предизборних обећања, већ на основу конкретних резултата који су постигнути од како је СНС ушла у Владу Србије. Телеграф интервју : Да ли ће 2014. година бити година ванредних избора? - Ова Влада је показала, не само да уме да ради, већ и да даје јасне резултате. Питање је да ли је у овом тренутку тако нешто опција. Са друге стране, и у државама са најстабилним коалицијама избори су увек могући. Не видим зашто би било другачије и у Србији.

Извор : Телеграф