ВРШАЦ - Министар правде и државне управе Никола Селаковић изјавио је данас да је заштита националних права нераскидиво повезана са очувањем мира и стабилности земље и нагласио да држава мора да има механизме заштите мањина од злоупотребе већине. "Србија као демократска и мултиетничка држава дубоко поштује своју мултикултуралност и то сматра предношћу свога развоја", рекао је Селаковић у Вршцу на почетку јавне расправе о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о националним саветима националних мањина у центру "Миленијум" у Вршцу. Поздрављајући представнике Националних савета, као и шефа мисије ОЕБС-а у Србији Петера Буркхарда, Селаковић је подсетио да према последњем попису у Србији, не рачунајући КиМ, живи око 13 одсто припадника националних мањина, са више од 30 различитих националних идентитета. Та разноликост је велико културно богатсво за државу, али само ако она има праву политику интеграције, односно ако добро управља интеграционим процесом који ће спречити конфликте и допринети изградњи друштва равноправности, рекао је министар правде. Он је додао да је у нашој земљи неопходно успоставити равнотежу између "степена одвојености потребног за слободно изражавање специфичности националне мањине и са друге стране везе између различитих заједница са друштвом у целини". Селаковић је нагласио да држава мора да омогући интеграцију националних мањина у друштво, а од припадника мањинске заједнице "може да захтева преузимање свог дела одговорности ако им се пруже једнаке шансе". Министар је напоменуо да су предстојеће измене и допуне закона једна врста корекције Закона донетог 2009. године који је у примени показао одређене мањкавости, тешку спроводљивост у појединим деловима, као и друге недостатке. Селаковић је захвалио представницима ОЕБС-а, Савета Европе, и Канцеларији владе Србије за људска и мањинска права на учешћу у раду на том акту, а посебно Националним саветима националних мањина за њихов немерљив допринос у том послу. Шеф мисије ОЕБС-а у Србији Буркхард је рекао да су Савети националних мањина у Србији постигли велики напредак у протеклом периоду истовремено напомињући да је било неопходно извесно побољшање тог закона. Предстојеће измене су први корак, рекао је он и додао да се очекује ускоро и одлука Уставног суда Србије којом ће бити разјашнејна нека питања у вези са тим законом. "Надамо се да ће после те одлуке Уставног суда бити настављен процес за измену и допуну Закона о Националним саветима" рекао је Бурхкхард. Циљ нацрта је да доследно и јасно спроведе концепцију Националних савета као инструмента културне аутономије националних мањина. Предвиђено је, такође, да између осталог врховни орган за спровођење непосредних избора за Национални савет постане Републичка изборна комисија, док би за изборе путем електорских скупштина био надлежан Одбор од три члана који би именовао председник РИК-а.