Дакле, ако имаш циљ, наћи ћеш и пут, каже у интервјуу Недељнику Небојша Стефановић, који је убеђен да ће СНС победити 16. марта, јер верује да су грађани препознали да је на делу први пут у историји искрена и суштинска борба против криминала и корупције. Потпредседник СНС и председник одлазећег сазива парламента, који је први подржао иницијативу Недељника да се затвори стриптиз-бар у самом центру Београда, Ненаду Чалуковићу је открио како се упознао с Александром Вучићем, зашто је ушао у политику, шта је за њега највећи изазов, због чега ова земља више не сме да се коцка са својом судбином, као и зашто је Ђилас лош политичар за Србију, али одличан за свој џеп.

Небојша Стефановић први је с политичке сцене имао храбрости да подржи иницијативу Недељника да се затвори стриптиз-бар у самом центру Београда, удаљеног 50 метара од дечијег позоришта „Бошко Буха“. Борба за права детета, као и жена, била је уосталом његова преокупација у парламенту. Најважније лекције које је научио у политици су стрпљење и резултат. Зато очекује изборну победу СНС, која хвата залет за нови почетак, јер нам је, како каже, потребна уређена држава у којој владају право и ред, а не тајкуни. 

Потпредседник СНС и председник одлазећег скупштинског сазива у интервјуу за наш магазин открива шта га је мотивисало да уђе у политику, које лекције је научио од Александра Вучића, због чега верује у успех напредњака на изборима, којим путем ће Србија кренути 17. марта.

„Био сам изненађен кад сам прочитао текст о „Романси“. Запитао сам се како је могуће да уопште постоји такав локал у центру Београда. Као председник Одбора за права детета и раније сам покретао бројне иницијативе како би деца живела квалитетније, а њихова права суштински више била заштићена. Када уочите да се тај спорни објекат заиста налази на само 50 метара од дечијег позоришта „Бошко Буха“, онда морате да се замислите како је то могло свима да промакне. Али, није мој принцип да упирем прстом у било кога. Важно је пронаћи начин да се проблем отклони, уколико не одговора потребама друштва чак и кад је све урађено по закону“, констатовао је Стефановић.

Колико политичари на власти затрпани високом политиком и причама о ЕУ или Косову имају времена за те „мале“ животне теме? Стиче се утисак као да су проблеми обичних људи углавном у другом плану?

У свом политичком животу веома мали део сам провео у власти. Нисам ушао у политику да бих био власт, то није био мој циљ. Млад човек не размишља тако, то је обично нека врста бунта против свега лошег што се дешава у друштву. Моје тежње су биле промоција одређених вредности, одговорности, потребе за утицајем на окружење као израз човекове слободе. Инерција живота никада ме није одвукла од основне идеје да утичем, променим, а камоли одустанем од својих тежњи.

Људи, ипак, данас махом улазе у политичке странке из личних интереса. Шта је онда био ваш циљ? И да ли сте се некад у међувремену, можда док сте били опозиција, покајали што сте уопште улазили у политику?

Данас је утемељено мишљење да политика доноси привилегије. Ја бих могао да говорим о одрицању. Али, не смемо дозволити да нас богаћење појединих политичара и тајкуна, који су направили деобу друштва на богате и сиромашне, сврстава у категорију интерешџија. Мене ништа не може одвући од основних принципа. Желим да сутра буде боље него што је било јуче. Да освојимо нову деоницу до стратешки постављених циљева.

Шта недостаје Србији да би јој било боље него јуче?

Морамо снажно напред. Недостаје нам нови пут, јачање институција, нова снага и енергија, нове идеје и стратегија. Више од деценије указивали смо на системску корупцију у српској економији и друштву, неуморно доводећи у питање степен политичке воље за обрачун са тим злом. Кренули смо. Истрајавамо. Али, суштинска промена Србије почиње и од промене система и менталитета, а рекао бих и система вредности. То не може да учини појединац, не може ни Српска напредна странка, то није посао за једну владу, нити за једну администрацију. То зависи од друштва у целини.

А јесте ли дуго чекали да преузмете одговорност у држави? Или мислите да је грешка што сте толико дуго чекали да оформите СНС?

Ја бих рекао „све у своје време“. Сигуран пут ка циљу је када преузмете потпуну одговорност за решавање проблема. Након тога нема изговора, нема тактизирања. Ипак, одговорност је и терет. Уколико се уморите носећи га, то је опомена да нисте достојни задатка. Онда сте, рекао бих, поражени.

Вашу политичку каријеру обележила је сарадња с Вучићем. Сећате ли се првог сусрета?

Сећам се и данас тог сусрета. У спортској хали „Пинки“ одржавао се хуманитарни фудбалски турнир. Иако сам га пре тога виђао на страначким трибинама и манифестацијама, тада смо први пут разговарали. Врло брзо сам након тога почео да радим у његовом тиму, и тако је почело наше пријатељство.

Који је рецепт за његову наклоност? И какав је као шеф, јер ако неко то зна, онда сте то ви?

Препорука су резултати и рад. А пријатељство са њим је увек и одговорност. Није га лако пратити, и понекад се људима учини да је необично строг и оштар. Међутим, могу да вам кажем да је такав и према себи и својим најближим сарадницима, али истовремено веома искрен и правичан човек. Понекад се питам одакле му снага за све што ради.

Шта сте сами научили у политици, а шта од вашег лидера?

Све што суштински знам у политици научио сам од Вучића. Научио сам како се даје друга шанса људима. Можда не делује тако на први поглед, али Вучић је увек спреман да пружи другу, па и трећу шансу. Тешко се одриче људи. Ја сам мало бржи и оштрији у „резању“, али сам временом, захваљујући животном и политичком искуству, схватио да човек у политици мора да има више спремности да истрпи и настави даље. И када је најжешће нападан, Вучић је умео да задржи присебност и да ту слику не искриви личним осећањима. Та лична емоција не сме да буде доминантна, јер човек онда може да реагује сувише субјективно. Неко ко хоће да преузме одговорност, као што Вучић данас управља земљом, мора да сагледа ширу слику. Спреман је да трпи. Некада је то ужасно напорно, тешко, али у политици није све црно-бело.

Практично све говори да од Вучића зависи ко ће после ових избора формирати владу. Какав је у доношењу одлука?

Вучић јасно познаје чињенице и води се логиком гвоздених детерминизама. Никад не доноси одлуке ад хок, већ мери и вага шта је најбоље за државу. Тако ће бити и након избора.

Какав је био осећај кад сте преузели вођење парламента? Јесте ли се уплашили таквог изазова, пошто сте један од најмлађих председавајућих у парламентарној историји? Да ли сте можда очекивали неку другу функцију?

Једном сам се нашалио: „Кад имате заседања скупштине која трају до пет ујутру онда је предност што је председник парламента млађи човек који сигурно неће заспати на седници“. Ако ме питате да ли сам био свестан шта све подразумева та дужност - нисам био свестан. То сам стекао обављајући функцију председника парламента. Имао сам добар тим, и мудро сам користио искуства мојих претходника који су се стицајем околности задесили у парламенту. Највише сам разговарао са Предрагом Марковићем. За тај посао морате да имате одређену врсту политичког осећаја и талента, јер вођење парламента не значи суво поштовање правила.Ваш фокус био је, чини се, посебно усмерен на питања заштите деце и жена. 

Колико сте успели у тим тежњама?

Одбор за права детета је велики изазов за сваког политичара. Ради се о осетљивој теми која суштински погађа будућност земље. Борбом за права детета не можете убирати јефтине политичке поене. Донели смо два значајна закона. Омогућили смо да труднице и породиље имају више времена за своју децу и да више нико не може да их отпусти зато што је истекао њихов уговор о раду, што је до сада била честа пракса. Усвојен је специјални закон о здравственој заштити деце трудница и породиља по којем имају право на здравствено осигурање и уколико им послодавац није исплаћивао доприносе. Драго ми је да смо успели да, без обзира на све наше разлике, постигнемо јединство у парламенту око та два закона која сам предложио.

Коју сте најважнију лекцију научили у парламенту?

Стрпљење. Али, на крају је важан резултат, то је ствар коју сам научио у политици. Резултат одређује меру за све нас. Парламент је идеално место да мењате правила по којима људи живе, у име њихових интереса и бољитка. То је искрена политика. Можете све да урадите, али ако ваших резултата нема - онда је све узалуд. А у парламенту је било значајних резултата.

Шта је онда за вас одличан резултат на изборима?

Указано поверење нашим заједничким вредностима. Био бих задовољан да велики број грађана изађе на изборе. То би показало да су људи заинтересовани за стање у друштву и да смо успели да их пробудимо да размишљају о будућности ове земље. Био бих нескроман ако не бих очекивао победу СНС, али не бих о процентима.

Политички опоненти вам замерају да је било изневерених очекивања...

Економију не можемо преко ноћи унапредити. Потребне су нам реформе. Није популарна метода, али је неизбежна. Морамо да раскрстимо са лошим, старим навикама. Волео бих да људи препознају да је на делу први пут у историји, искрена и суштинска борба против криминала и корупције. Више нема недодирљивих пред законом. Више није случај да се хапсе само поједини, док други имају политичку заштиту. Недопустиво је да привилеговани добију кредит и обогате се док други не могу да добију позајмицу и започну посао. Хоћемо успешну Србију, модерну, у коју инвеститори радо долазе. Доста је квазиполитичара који немају потребу да се суоче са реалним животом. Важније од вашег питања је шта ћемо у годинама пред нама учинити за Србију и њене грађане. Оптимиста сам, верујем да људи виде да се залажемо за просперитетну Србију.

Не одустајете од борбе против криминала и корупције?

Верујем да су многи мислили да Вучић није крајње озбиљан када је најавио оштру борбу против криминала и корупције. Очекивали су, биће ту неко хапшење, неко ће да страда, али најкрупнији неће и систем ће мање или више остати исти. Када се упустио у ту битку, уследио је бестидан отпор. И код тајкуна и код политичких организација, само да преживе и опстану. Верујем да већина људи у странкама подржава борбу против криминала и корупције. Проблем је што не виде да су њихови страначки лидери били управо ти који су годинама уживали у благодетима и постајали изузетно богати, у периоду када су они постали изузетно сиромашни. Док је ДС био на власти, без посла је остало 400.000 људи.

Очигледно мислите на Ђиласа?

Он је погрешан политичар за Србију, али одличан за свој џеп. Ђилас се хвали како су његове компаније постале најуспешније у региону, док су грађани бивали све сиромашнији. Непојмљиво је да то неко може да изговори. А тек контрадикторности!? Каже како је веома задовољан оним што је урадио за вртиће или вантелесну оплодњу, а истовремено је у Пионирском граду узео деци 2.000 квадрата за 400 евра да би саградио кућу „Великог брата“. Не могу да разумем како Ђиласу смета Сораја у таблоидима а не смета му да промовише вредности „Великог брата“ само зато што му то доноси огроман новац. То је потпуно лицемерно.

А како онда гледате на Тадићев повратак у политику?

Искрено, не бавим се много тим питањима. Исти људи и иста политика са две адресе, суштински без стратегије и плана. Да имају план, не би протраћили деценију владања. Резултате њиховог деловања осетили су грађани на својој кожи.

Али, како ви или ваше колеге у СНС одолевате благодетима власти?

Нема веће власти него владати самим собом. Ко се тога држи, никада неће посрнути.

Наметнули сте референдумску изборну дилему - Вучић или Мишковић. Значи ли то да су сви који нису за СНС заправо за власника Делте. Или је то ваш изборни трик?

Та дилема није вештачка, иако наши политички противници то покушавају да демантују. Знам да Мишковић неће бити премијер де јуре, али ће покушати то да буде де фацто. Годинама су тајкуни организовали и усмеравали наше животе, куповали своје премијере, министре и градоначелнике. Дакле, на овим изборима јесте дилема - да ли Србија хоће брзо у искрене реформе или хоће да се врати у тај очај. У Србију као „мртву бару“, без будућности и перспективе. Али на њихову жалост, Србија више нема времена за прошлост. Време је да се окренемо будућности и искористимо Вучићеву и енергију СНС.

А шта је ваша порука младима или вашим вршњацима који поново одлазе из земље због тога што све теже долазе до посла, њихова егзистенција је угрожена?

Учинићемо све да тим младим људима који одлуче да остану у Србији обезбедимо услове да употребе своје знање да ова земља иде напред. Али и да буду адекватно награђени и задовољни што су остали у Србији. Волео бих да се млади што више интегришу у нове пословне системе који на паметан начин повезују државу, универзитете и приватне компаније како бисмо стварали кадар који ће после завршеног школовања аутоматски имати где да се запосли. Посао и обавеза државе је да створи оквир повољан за инвеститоре и стимулише предузетнички дух како би млади људи имали примања од којих могу пристојно да живе у Србији.

Србија је у тешком економском стању. Има ли икаквог страха у СНС да води земљу?

Кад човек има циљ и вољу, нема страха. Наравно да постоји забринутост, осећај одговорности, али СНС је спреман да одговори тим изазовима.

Са чиме се данас Србија коцка?

Визионари и квазиполитичари учинили су да Србија постане зависник од коцкања, са позајмљеним улогом. Ми хватамо залет за нови почетак. Треба нам уређена држава у којој владају право и ред.

Ко је нашој земљи данас најближи - Москва, Вашингтон, Брисел или Абу Даби?

И Москва и Вашингтон. Брисел и Абу Даби. Србији су потребни сви као пријатељи, да можемо економски да ојачамо.

Којим путем ће Србија кренути 17. марта?

Хенри Кисинџер, добитник Нобелове награде за мир, рекао је: „Ако не знаш куда идеш, сваки те пут води - нигде“. Дакле, ако имаш циљ, наћи ћеш и пут.

Извор: "Недељник"