Биљана Баковић Кандидат за градоначелника Београда с листе коју предводи Српска напредна странка биће или Синиша Мали или Зорана Михајловић, открива Александар Вучић у разговору за „Политику”, а на констатацију да је добар део Србије већ на дан расписивања избора помислио да зна ко ће бити председник следеће владе, одговара да се уопште не зна ко ће формирати владу, а поготово ко ће бити премијер. На примедбу да по свим досадашњим истраживањима јавног мњења опозиционе странке немају никакве шансе за уједињавање против напредњака, лидер напредњака одговара да је то „покушај многих да оставе код куће људе који би своје поверење и свој глас дали СНС-у, али ће овако да буду немотивисани да изађу на изборе”. Вучић наставља да су се људи из најмање четири опозиционе и странке на власти „ујединили у жалопојкама над судбином појединих тајкуна”, објашњавајући да мисли на Мирослава Мишковића и на изјаве људи „из ДСа, из УРСа, из још неких странака”. - Те нападе неретко чак ни не разумем јер то је тек да би нешто напали, нешто рекли и да би показали своју мржњу. Али, свако бира свој начин. Неко мисли да је дивно када предложи украјински сценарио и када каже да ће се то у Србији догађати. И то у тренутку када се ми боримо да очувамо политичку стабилност у тешким приликама у које су нас управо они довели. Ни за једно од 153 предузећа, која су главни носиоци тешке економске кризе, ни ја ни моји сарадници нисмо ни криви ни дужни.

 

 Данас ми морамо да поправљамо све то што је неко раније уништио и зато ја сада мање идем по Србији јер, кад одем у поједине градове, мене свуда чекају радници. Одем у Смедерево, чекају ме радници „Желвоза”, не можете да одете у Крушевац, а да не одете у „14. октобар”, јер радници чекају решење... 

 

 

Зато што је мој посао да решавам проблеме. 

 

 

Па раде и други људи. Мој посао је да решавам проблеме и нећу да бежим од тога. Када сам ушао у борбу против корупције, сви моји политички пријатељи и противници су рекли: „То ће ти доћи главе, сви ће уложити паре, срушиће те”. Па смо кренули око Косова, а они су рекли: „Па то односи поене...”, а ја сам рекао: „Па шта ме брига да ли доноси или односи, неко мора да почне то да решава, јер морамо да завршимо и наше послове са Европом, морамо да направимо економски напредак”. Ја сам после усвајања Бриселског споразума отишао и међу косовскометохијске Србе да им се обратим, да доживим и звиждуке и псовке... И нисам побегао... Онда су рекли: „Немој да улазиш у економију, зато што је ту коначна пропаст”. Али ја не мислим да је суштина да људи виде да се неко бори, да неко ради, да неко може нешто да направи... 

 

 

Мислим да људи виде колико напорно ради Лазар Крстић, или Никола Селаковић, или многи други. Заиста раде. Али има оних који не раде, има их колико хоћете. 

 

 

Биће свакако другачија. 

 

 

Биће и значајних промена у кадровима СНС-а.

 

 

Знам бар још двоје троје који ће остати, а за остале не могу да говорим. Неки нису чланови ниједне странке. Веома поштујем и рад г. Тасовца. 

 

 

То ће од њега зависити. 

 

 

Све што разговарам с Томом Николићем, и као с пријатељем и као оснивачем странке, то има утицај на мене. Али Тома Николић одлично зна ствари, он зна шта је за Србију потребно, зна да је сва одговорност у нашим рукама у овом тренутку. И нимало не бринем о томе, радујем се нашим разговорима о будућем саставу владе.

 

 

Не изјашњавам се о таквим стварима и не говорим о математици и о техници. А и о томе и о многим другим стварима разговараћу с председником Николићем, подразумева се.

 

 

Поштујем све политичке странке и слушам шта говоре. Неки кажу, данас Вучић хвали Дачића, хвали Чеду или не знам кога. Понекад их критикујем, некада хвалим, као и они мене, на пристојан начин. Али, оно што је веома важно, то је одговорност према држави. Ја не могу да разумем да неко иде толико далеко у својој мржњи да предлаже Србији украјински сценарио.

 

 

Мени је звучало као да неко прижељкује, ако хоћете, да се догоди батинање људи, упадање по кућама, манастирима. То је оно на шта ја помислим кад чујем реч Украјина. То помисли свако нормалан ко је пратио догађаје у Украјини. Не знам на шта су они мислили. Говорите о социјалним немирима? Извините, а против кога ти немири да буду усмерени? Против оних који су уништили фабрике, опљачкали и оставили људе без посла, или против нас који покушавамо да им вратимо оно што су им неки други отели или одузели? Хоће ли мене да траже по новобеоградским солитерима или њих по вилама...

 

 

Са онима који би да угрожавају политичку стабилност Србије и њену будућност. Ја гарантујем људима да ћемо да одржимо политичку стабилност ма колико у Србији било тешко и никоме не кажем да ће бити једноставно, да ће живети лако, али кажем да ћете крајем 2014, почетком 2015, видети светло на крају тунела. 

 

 

У виду пре свега повећања броја запослених лица, стварања неупоредиво бољег пословног амбијента усвајања свих најважнијих закона најкасније до средине јула (о државним службеницима, о раду, о стечају, о приватизацији, о планирању и изградњи, о канцеларији за брзе одговоре, о осигурању...). И онда ће полако сигурност инвеститора бити у потпуности загарантована у Србији и оним како они то штиклирају. 

 

 

Ми смо у 2013. имали четири пута више инвестиција него 2012. године - 800 милиона у односу на 212 милиона. Да ли је то довољно - па наравно да није. Ми смо шест последњих месеци имали мини застој и сада то убрзавамо. Ми морамо да се такмичимо са окружењем у подстицајима. Морамо да узмемо све од аутомобилске индустрије. Аутомото индустрија постаје мотор развоја Србије. Имате „Континентал”, који је други највећи европски произвођач за снабдевање аутомобилске индустрије. Имате „Џонсон електрик” који нам долази у Србију. Од „Магне” и „Мишлена” у Пироту, до свих могућих наших кооперантских предузећа. Можемо да вратимо део онога што је отишло у Македонију и Бугарску, да доведемо из Румуније све, да доведемо турске инвеститоре који из наше земље могу без царина да извозе и у земље ЕУ, ште не могу из Турске, и на источна тржишта... 

 

 

О политици подстицаја говорим као о нечему што мора да буде строго и стриктно контролисано, о јасним правилима, где не може да се арбитрарно одлучује о томе ко ће да добије три, четири, пет или девет хиљада евра по запосленом... 

 

 

Не, само хоћу да кажем да то не може да буде арбитрарна одлука већ да мора да буде подложна јасним правилима. И хоћу да кажем да смо ми тиме неретко трошили нашу супстанцу, а да сада можемо за то да издвојимо од овог кредита из УАЕ 200 милиона евра, које иначе немамо јер ми више трошимо него што зарађујемо... А кредит из УАЕ је обновљив   и надам се да ће неко бити довољно паметан да за осам година замоли људе из УАЕ да нам само обнове тај исти кредит, што мислим да су они спремни да ураде. 

 

 

Чујем: „Вучић је обећао три милијарде, а добио је једну”. Добио је једну, али Вучић ради да буде још. 

 

 

А како би то Синиша Мали могао да зна? То зависи наравно од личног односа шеика Мухамеда и мене. Право да вам кажем, мучио сам се док сам то изговарао, али сам се борио за Србију, јер је било све договорено за два одсто на пет година, што је такође веома повољно и тиме бисмо уштедели 110 милиона, али ми је Лазар рекао да ако добијемо на десет година тиме штедимо око 315 милиона евра, односно 420 милиона долара. Спустио сам главу и рекао: „Опростите, молим вас, ако могу да замолим за нашу земљу, не молим за себе или своју странку, ако можете да нам то продужите на десет година”. Седели су шеик Мухамед и шеик Халдун, консултовао се с њим на арапском, и само је рекао: „Договорено је, пријатељи, имате на десет година”. И то је за 24 сата, као што сте видели, реализовано. 

 

 

Тако је.

 

 

Ми ћемо да направимо најбољу владу, најбољи тим. Онај ко хоће да ради у тиму добродошао је, онај ко неће, ко хоће да солира и води своју политику, у владу неће ући. И ту нема велике филозофије. Интересује ме влада која ће да направи најбољи резултат и да на крају мандата 2018. можемо да кажемо да смо испунили све за улазак у ЕУ и да смо сачували своју Србију. 

 

 

Па није ми то главна тема, али ако ме већ питате, пре свега сматрам да је важно смањити број народних посланика, јер то је симболично веома важно, да покажете да сте спремни и да штедите и да укалупите државу у њене реалне и економске и политичке и финансијске оквире. 

 

 

Уопште нисам размишљао о томе, али, свеједно, морамо да разговарамо, да правимо широке политичке договоре о свим кључним политичким и економским питањима и зато нећу бежати од разговора с многима о учешћу у новој влади.

 

 

Надам се, и уверен сам, да неће. Поруке из Украјине од 21. фебруара, када је нешто договорено, што је договорила и потписала ЕУ, а већ сутрадан није поштовано, нису добре поруке ни за Србију и то сам рекао мом пријатељу амбасадору Кирбију, којега изузетно поштујем не зато што је из САД, већ мислим да је реч о изузетном човеку. И ово што се дешава данас на КиМ није добра порука за Србију. Србија не тражи избегавање спровођења онога што је потписала, већ пуно поштовање и Бриселског споразума и свих аката које смо ми потписали.

 

 

Мислим да није. Веома поштујем г. Худелиста, никада о њему нећу рећи лошу реч, то је човек с којим сам више пута ишао на путовања по Србији, нисам неке ствари скривао, али мислим да је у бар две или три процене мог могућег понашања погрешио, иако је у многима био у праву. Што се овога тиче, не због изборне кампање, већ због тога што ја то не кријем ни пред западњацима, ни пред Русима, ни пред ким - то се неће догодити.

 

 

Очекујем да данас изађе први „Мерцедесов” аутобус из наше фабрике у Земуну. А за наше привреднике ћемо спремити следећу ствар: сви који имају више од пет запослених и хоће још једног радника, биће ослобођени радних пореза у најмање две године не само за тог једног кога ће да запосле, него за још једног којег већ имају на платном списку. То значи да би их новозапослени радник коштао 15 до 20 одсто свих трошкова. Тиме очекујемо да подстакнемо на значајан начин запошљавање код наших бизнисмена.